Najveći nesporazum kod curenja je uverenje da se mokra mrlja pojavljuje tačno ispod mesta gde cev propušta. U praksi to skoro nikada nije tako. Voda koja izađe iz instalacije ne pada pravo nadole, nego se kreće onuda kuda joj je najlakše. Ide po spoljnoj strani cevi, prati je do najbliže prepreke, spušta se niz zid, ulazi u estrih ispod pločica i tamo se širi vodoravno, često nekoliko metara dalje od izvora. Zbog toga se dešava da vlaga izbije u sasvim drugoj prostoriji, a ponekad i kod komšije ispod, dok je sam kvar u zidu iza kade. To ima dve praktične posledice. Prva je da mesto gde vidite vlagu skoro nikada nije mesto kvara, pa razbijanje pločica na tom mestu često znači štetu bez rezultata. Druga je da se između trenutka kada curenje počne i trenutka kada ga primetite može desiti da prođu nedelje. Za to vreme voda natapa materijal, a šteta raste tiho i bez ijednog vidljivog znaka u stanu.
Situacija koja se ponavlja izgleda ovako. Porodica dobije račun za vodu koji je znatno veći nego inače, iako se u domaćinstvu ništa nije promenilo. Prvo pomisle da je greška u očitavanju, pa čekaju sledeći mesec. Kada i sledeći bude isti, počnu da traže objašnjenje. Nema mrlja, nema vidljive vode, nigde ništa ne kaplje, pa zaključe da je stvar u brojilu. Za to vreme voda ide negde iza zida, u estrih ili u instalaciju koja ide ka nižem spratu. Postoji vrlo jednostavan test koji rešava tu nedoumicu. Zatvorite sve slavine u stanu, ne koristite ništa, i zatim pogledajte vodomer. Ako se kazaljka pomera, a vi ne trošite ništa, negde ima curenja. Provera traje nekoliko minuta a otkriva nešto što bi inače čekalo mesecima. Kada se to potvrdi, sledeći korak je pronalaženje tačnog mesta, a upravo tu ima smisla detekcija curenja i snimanje cevi kamerom, jer se time kvar lokalizuje bez razbijanja i pogađanja.
Skriveno curenje se skoro uvek najavljuje, samo znaci nisu upadljivi. Prvi je vlažan i hladan zid, mesto koje je na dodir hladnije od okoline, jer isparavanje vode odnosi toplotu. Drugi je miris, ustajao, zemljast zadah u prostoriji koji se pojačava kada je zatvoreno. Treći je oljuštena boja ili odvojena tapeta pri dnu zida, ili malter koji se mrvi u tankoj liniji. Četvrti su fuge koje potamne ili pločica koja zvuči šuplje kada se kucne, jer se ispod nje nakupila voda. Peti je parket koji se izdiže ili lamiat koji se nadigne na spoju. Šesti je pad pritiska u slavinama, koji se javi kada je gubitak veći. Sedmi, koji retko ko poveže, je tiho šuštanje u zidu kada je stan potpuno miran, obično noću. Ako se javi dva ili tri od ovih znakova zajedno, ne radi se o vlazi iz vazduha nego o vodi koja negde izlazi.
Pre nego što se traži majstor, korisno je razlikovati tri stvari koje daju sličnu sliku. Kondenzacija nastaje kada topao i vlažan vazduh dodirne hladnu površinu, pa se javlja na spoljnim zidovima, u uglovima, iza ormara i oko prozora. Prepoznaje se po tome što je površinska, javlja se zimi, prati je buđ u uglovima i pogoršava se kada se prostorija ne provetrava. Prokišnjavanje dolazi odozgo, vezano je za kišu i pojačava se posle padavina, a mrlja se najčešće javlja na plafonu ili uz spoljni zid. Curenje instalacije se ponaša drugačije od oba, jer ne zavisi od vremena napolju, ne prestaje kada se prostorija provetri i najčešće se pojačava kada se koristi voda. Praktičan test je jednostavan. Ako je mrlja stalna i ne menja se sa vremenskim prilikama, a pojačava se posle tuširanja ili posle rada mašine, u pitanju je instalacija.
Ima nekoliko mesta koja se ponavljaju iz stana u stan. Prvo su spojevi i kolena u zidu, jer se tu javlja najveće naprezanje i tu materijal prvi popušta. Drugo je vodokotlić, koji ume da propušta tiho i neprekidno, pa se voda uopšte ne vidi jer odlazi pravo u odvod. Treće su ventili ispod lavaboa i iza mašina, koji se decenijama ne diraju i onda počnu da kaplju baš kada ih neko okrene. Četvrto je crevo mašine za veš ili sudove, koje ostari i pukne, i to je jedan od najčešćih uzroka poplave u stanu. Peto je silikon i hidroizolacija oko kade i tuš kabine, gde voda ne curi iz cevi nego prolazi kroz spoj i ulazi pod pločice. Šesto je bojler, kod koga se javlja kapanje kroz sigurnosni ventil ili prokapavanje kroz kotao. Sedmo je kanalizacioni odvod, gde curenje ne mora biti stalno nego se javlja samo pri većem protoku.
Ovo je najčešće curenje u domaćinstvima i istovremeno ono koje se najduže ignoriše, jer ne pravi vidljivu štetu. Kada zaptivka u vodokotliću popusti, voda neprekidno prelazi u šolju i odlazi u odvod. Vlasnik to ne primeti, jer nema mrlje ni lokve, ali brojilo radi danonoćno. Test je jednostavan i traje nekoliko minuta. U vodokotlić se sipa malo bilo kakve boje ili se ubaci sredstvo koje boji vodu, sačeka se pola sata bez puštanja vode, i zatim se pogleda u šolju. Ako se boja pojavila, zaptivka propušta. Drugi znak je stalni tanak trag na keramici koji ide od gornje ivice nadole, ili blago šuštanje koje se čuje kada je stan tih. Popravka je po pravilu jednostavna i jeftina, a razlika na računu se vidi već u prvom mesecu. Isti princip važi i za slavinu koja kaplje, jer se kapanje koje deluje beznačajno tokom meseca sabere u iznenađujuću količinu.
Prvi impuls kada se pojavi vlaga je da se otvori zid tamo gde se ona vidi. To je logično ali najčešće pogrešno, iz razloga koji je već objašnjen, voda putuje. Rezultat je da se razbiju pločice, ošteti hidroizolacija i naprave dve nove štete, a kvar ostane nedirnut. Zbog toga se u ozbiljnom pristupu prvo radi lokalizacija, utvrđivanje gde tačno voda izlazi, i tek onda otvaranje na jednom mestu. Danas se to radi metodama koje ne oštećuju, uređajima koji mere vlažnost materijala, termalnim snimanjem koje pokazuje razliku u temperaturi zbog isparavanja, akustičnim otkrivanjem koje hvata zvuk vode pod pritiskom i kamerom kroz cev kod kanalizacije. Cena tog postupka je gotovo uvek manja od cene jedne pogrešno razbijene zone, a razlika je i u vremenu, jer se posao završi za jedan dolazak umesto kroz nekoliko pokušaja.
Kod prave havarije redosled poteza odlučuje o tome kolika će šteta biti. Prvo, zatvorite glavni ventil za vodu u stanu. Zbog toga je važno da svi ukućani znaju gde se on nalazi i da se povremeno proveri da se lako okreće, jer ventil koji godinama stoji ume da se zaglavi. Drugo, ako voda ide blizu instalacija, isključite struju u tom delu stana. Treće, obavestite komšije ispod, jer se šteta kod njih javlja pre nego kod vas. Četvrto, uklonite stvari sa poda i pokupite vodu, jer se najveći deo štete na parketu i nameštaju napravi u prvih sat vremena. Peto, fotografišite zatečeno stanje pre nego što bilo šta počnete da čistite, jer to kasnije služi i za osiguranje i za dogovor sa komšijama. Šesto, pozovite majstora i opišite tačno šta se dešava. I sedmo, ne pokušavajte popravku pod pritiskom, jer se privremena rešenja pod pritiskom vode gotovo uvek završe gore.
Vredi razlikovati dve stvari koje ljudi često pomešaju. Kod curenja voda izlazi iz instalacije pod pritiskom i problem postoji stalno. Kod zapušenja voda ne otiče, pa se javlja usporeno oticanje, gruvanje u cevima, podizanje vode u sudoperi ili tušu i neprijatan miris. Uzroci zapušenja su predvidivi, masnoća koja se izliva u sudoperu i taloži se kao naslaga na zidu cevi, kosa i sapun u kupatilu, i predmeti koji nikada ne bi smeli u odvod, poput vlažnih maramica, štapića i higijenskih uložaka, jer se oni ne raspadaju u vodi. Ono što se ne preporučuje je nasumično sipanje jakih hemikalija, jer one oštećuju starije cevi i zaptivke a naslagu često samo nagrizu na površini. Kod zapušenja koje se ponavlja na istom mestu problem je najčešće u samoj instalaciji, pa se rešava kroz odgušenje kanalizacije i odvoda, uz pregled da se vidi zbog čega se ponavlja.
Većina havarija se najavljuje mesecima i može se sprečiti sitnicama. Prvo, menjajte creva na mašini za veš i sudove pre nego što ostare, jer je to najjeftiniji deo koji pravi najskuplju štetu. Drugo, zatvarajte ventile za mašine kada duže niste kod kuće, a naročito pre odlaska na odmor. Treće, jednom godišnje proverite ventile ispod lavaboa i iza ve ce šolje, da li se okreću i da li ima vlage oko njih. Četvrto, obnovite silikon oko kade i tuša čim se pojavi pukotina ili tamna linija, jer se tu voda uvlači godinama pre nego što se vidi. Peto, ne izlivajte masnoću u sudoperu nego je bacite u smeće. Šesto, redovno proveravajte bojler i njegov sigurnosni ventil. Sedmo, jednom mesečno pogledajte vodomer kada je sve zatvoreno, jer je to najbrža provera koja postoji i traje pola minuta.
U starijim zgradama postoje problemi kojih u novijim nema. Prvi su pocinkovane cevi, koje se iznutra sužavaju naslagama, pa opada pritisak, a spolja korodiraju i počinju da propuštaju na spojevima. Drugi su vertikale, zajedničke cevi kroz koje prolazi voda i kanalizacija za ceo ulaz, gde problem u jednom stanu pravi posledice u drugom, pa se rešenje mora dogovarati sa zgradom. Treći je hidroizolacija koja je odavno istekla, pa se pri svakom tuširanju deo vode uvlači ispod pločica. Četvrti su adaptacije koje su radili raniji vlasnici, gde su cevi vođene neuobičajenim putem, pa se pri traženju kvara ne može pretpostavljati nego se mora snimiti. Peti je pritisak koji u nekim delovima grada zna biti visok, a visok pritisak ubrzava propadanje starih instalacija i povećava rizik od puknuća. U svim tim slučajevima je najjeftinije rešenje planirana zamena, a najskuplje čekanje da pukne.
Postoji nekoliko situacija u kojima nema smisla čekati i posmatrati. Kada vodomer radi a ništa se ne koristi. Kada se pojavi mrlja koja raste iz dana u dan. Kada pločica zvuči šuplje ili se fuge trajno tamne. Kada se javi miris vlage koji ne prolazi provetravanjem. Kada naglo padne pritisak u celom stanu. Kada komšija ispod prijavi vlagu na plafonu. Kada bojler kaplje ili kada se oko njega javlja vlaga. Kada se isti odvod zapušava više puta u kratkom roku. I naravno, kod svake havarije, gde se prvo zatvara voda a zatim zove pomoć. Zajedničko svemu je da je rana reakcija uvek jeftinija, jer se štete kod vode ne sabiraju linearno nego rastu ubrzano, pošto vlaga sa vremenom ulazi u materijal, pravi buđ i oštećuje ono što se ne vidi. Kod hitnih slučajeva se najbrže rešava direktnim pozivom, a šta sve ulazi u obim posla vidi se kroz pregled vodoinstalaterskih usluga.
