Kada neko kaže da mnogo troši, prva pomisao je uvek da gorivo nije dobro. Ponekad je tako, ali daleko češće nije. Potrošnja je rezultat lanca u kome učestvuje nekoliko činilaca, a gorivo je samo prvi. Iza njega stoje toplotni gubici objekta, koliko toplote kuća ispušta napolje, zatim uređaj, koliko efikasno pretvara gorivo u toplotu, pa podešavanja i režim rada, i na kraju navike ukućana. Ako bilo koja karika u tom lancu popusti, potrošnja skače, i to znatno više nego što ljudi očekuju. Zbog toga se dešava da dve kuće iste kvadrature, u istoj ulici, sa istom vrstom uređaja, u istoj zimi potroše količine koje se razlikuju gotovo dvostruko. Nijedna od njih nije napravila neku dramatičnu grešku, nego se nakupilo nekoliko malih, a one se sabiraju. Dobra vest je što se veći deo tih gubitaka rešava bez ozbiljnog ulaganja, jer su najskuplji problemi najčešće oni koje niko nije ni pogledao.
Zamislite dve porodice u istoj ulici, sa gotovo identičnim kućama i sličnim brojem ukućana. Jedna do kraja zime potroši znatno manje nego druga, iako obe drže sličnu temperaturu i kupuju gorivo na istom mestu. Kada se stvar pogleda pažljivo, razlike se nađu vrlo brzo. Kod prve porodice uređaj se čisti redovno, gorivo stoji u suvoj prostoriji, snaga je podešena tako da uređaj radi u dužim i mirnijim ciklusima, a vrata podruma se ne otvaraju stalno. Kod druge, uređaj se čisti kada se javi problem, gorivo je preko leta stajalo u vlažnoj prostoriji uz spoljni zid, uređaj se stalno pali i gasi jer je podešen na previsoku snagu za tu prostoriju, a jedan prozor u hodniku ne zatvara se do kraja već dve godine. Ni jedna od tih stvari sama po sebi ne izgleda ozbiljno, ali zajedno prave razliku koja se meri stotinama kilograma. Zato se pre kupovine vredi raspitati i o samom gorivu i o načinu skladištenja, a odgovori na najčešća pitanja obično reše veliki deo nedoumica pre nego što sezona počne.
Ovo je najvažnija stavka kod samog goriva i istovremeno ona koju je najlakše pokvariti kod kuće. Presovano drvo je izuzetno higroskopno, upija vlagu iz vazduha vrlo brzo. Kada gorivo upije vlagu, dešavaju se dve loše stvari. Prva je da se deo energije pri sagorevanju troši na isparavanje vode umesto na zagrevanje prostorije, pa se za istu toplotu potroši više. Druga je da sagorevanje postaje nepotpuno, pa se javlja više pepela i naslaga u uređaju i dimovodu. Znaci su prepoznatljivi. Materijal se lako mrvi među prstima, u vreći ima mnogo prašine, javlja se karakterističan miris vlage, a u ložištu se stvara više čađi nego ranije. Zbog toga se skladištenje ne posmatra kao sitnica. Prostorija mora biti suva i provetrena, vreće se ne oslanjaju direktno na beton ni na spoljni zid, nego stoje na paletama ili daskama, a ostatak zaliha se drži zatvoren dok mu ne dođe red.
Ovde se krije najveći deo razlike između domaćinstava. Toplota izlazi na nekoliko predvidivih mesta. Kroz zidove, i to najviše kod objekata bez izolacije. Kroz krov i tavanicu, jer topao vazduh ide naviše, pa je neizolovana tavanica jedan od najvećih gubitaka u kući. Kroz prozore i vrata, i to i kroz staklo i kroz procepe. Kroz pod kod prizemnih objekata bez izolacije. I kroz nekontrolisano provetravanje, procepe oko okvira, kroz roletne, kroz ključaonice i nezaptivena vrata podruma i tavana. Praktičan zaključak je važan. Neko ko ne može da ulaže u izolaciju zidova, može ipak uraditi ono što je jeftino a najviše vraća, zaptivanje procepa, izolaciju tavanice i zatvaranje prostorija koje se ne koriste. Kod prozora pomaže i zavesa preko noći, jer sloj mirnog vazduha između zavese i stakla usporava odlazak toplote. Ovo su sitnice koje se osete već u prvom mesecu.
Suprotno očekivanju, prevelika snaga nije prednost. Uređaj koji je predimenzioniran za prostor brzo dostigne zadatu temperaturu, pa se gasi i pali u kratkim ciklusima. Svako paljenje troši više nego stabilan rad, jer se uređaj svaki put mora dovesti do radne temperature, a čest prekid znači i nepotpuno sagorevanje, više pepela i brže prljanje. Uz to se skraćuje vek delova koji trpe uključivanja. Sa druge strane, uređaj koji je preslab radi stalno na maksimumu, ne uspeva da zagreje prostor i takođe troši više nego što bi trebalo. Ono što daje najbolji rezultat je da uređaj radi u dužim i mirnijim ciklusima, na nižoj do srednjoj snazi, umesto u kratkim naletima. Praktično, to znači da se snaga snizi, a temperatura održava stabilno umesto da se stalno menja. Kod mnogih domaćinstava upravo ta jedna promena donese vidljivu razliku, bez ijednog dodatnog ulaganja.
Svaki stepen se plaća, i to više nego što ljudi misle, jer potrošnja raste sa razlikom između spoljne i unutrašnje temperature. Zbog toga se najviše dobija spuštanjem sa vrlo visokih vrednosti na razumne. Postoji nekoliko pravila koja rade. Prvo, ne grejati sve prostorije jednako, jer spavaće sobe traže niže temperature od dnevnog boravka, a ostave i hodnici još niže. Drugo, koristiti vremensko podešavanje, da uređaj radi jače kada ste kod kuće, a slabije dok ste na poslu i noću. Treće, ne gasiti grejanje potpuno dok ste odsutni ako je napolju vrlo hladno, jer se ohlađena masa zidova posle ponovo zagreva uz veći trošak. Četvrto, zatvarati vrata prostorija koje se ne greju, jer se u suprotnom greje ceo objekat. Peto, ne stavljati nameštaj ispred izvora toplote, jer se time blokira kretanje vazduha. Šesto, ne otvarati prozore na dugo nego kratko i široko, jer se time izmeni vazduh a ne ohlade zidovi.
Naslage direktno smanjuju efikasnost, i to merljivo. Kada se u ložištu i na izmenjivaču nakupi čađ i pepeo, toplota lošije prelazi na vazduh ili vodu, pa veći deo energije jednostavno ode kroz dimnjak. Zbog toga uređaj koji se ne čisti troši sve više, a vlasnik to obično primeti tek pri kraju sezone. Ono što se radi redovno je jednostavno. Pražnjenje posude za pepeo, čišćenje mesta gde gorivo sagoreva, i povremeno temeljnije čišćenje unutrašnjih površina i putanja dima prema uputstvu proizvođača. Uz to ide provera zaptivki na vratima, jer istrošena zaptivka propušta vazduh i remeti sagorevanje. Posebno mesto je dimnjak, koji mora biti pravilno izveden i redovno kontrolisan, jer o njemu zavisi i efikasnost i bezbednost. Praktično pravilo je da se veliko čišćenje uradi pre početka sezone, a ne u januaru, jer se time izbegava i kvar u najgorem trenutku i mesec dana povećane potrošnje.
Uređaj vam govori kako radi, samo treba znati na šta se gleda. Pepeo je prvi pokazatelj. Kada ga je znatno više nego ranije, uzrok je najčešće ili vlažno gorivo, ili loše podešeno sagorevanje, ili prljav uređaj. Kada je pepeo tamniji i sadrži nesagorele komade, sagorevanje je nepotpuno. Drugi pokazatelj je plamen. Miran, svetao i uspravan plamen znači da uređaj dobija dovoljno vazduha i da radi stabilno. Kratak, tamniji i lenj plamen sa dimom znači da nešto ne valja, najčešće dovod vazduha, zaptivenost ili čistoća. Treći pokazatelj su naslage na staklu. Staklo koje se brzo zacrni ukazuje na loše sagorevanje. Četvrti je miris i dim u prostoriji, koji nikada nije normalan i traži proveru dimovoda. Vlasnik koji zna ove znake reaguje na vreme, dok onaj koji ih ignoriše plaća razliku kroz gorivo i kroz kvar.
Vreme kupovine utiče na dve stvari, na cenu i na kvalitet onoga što ćete dobiti. U vrhuncu sezone je potražnja najveća, rokovi isporuke su duži i izbor je manji. Zbog toga se ozbiljna nabavka planira ranije, krajem leta i početkom jeseni, kada ima vremena i za dogovor i za pravilno smeštanje zaliha. Što se količine tiče, potrebe se procenjuju prema kvadraturi, izolovanosti objekta, željenoj temperaturi i broju sati grejanja, a najpouzdaniji orijentir je sopstvena prošla sezona. Ako je grejete prvi put, korisno je uzeti manju količinu na početku, videti kako uređaj radi u vašim uslovima, pa dopuniti. Ono što se ne isplati je kupovati u malim količinama tokom cele zime, jer se time gubi i na ceni i na vremenu, a često se u nužde uzima ono što je dostupno, a ne ono što je dobro. Cena i uslovi isporuke se najlakše provere kroz pregled cena i uslova pre nego što se sezona zahukta.
Kada zaliha stigne, njena vrednost zavisi od toga gde stoji. Prostorija mora biti suva i to je uslov bez kog ništa drugo nema smisla. Ne valjaju vlažni podrumi, garaže u koje ulazi voda i nadstrešnice gde kiša ulazi sa strane. Vreće se ne slažu direktno na beton, jer beton otpušta vlagu naviše, nego na palete ili daske, uz razmak od zidova, naročito spoljnih. Ako se drži napolju pod nadstrešnicom, pokrivač mora štititi od kiše ali ne sme praviti zatvorenu komoru u kojoj se skuplja kondenzacija, sa strane mora ostati protok vazduha. Vreće se ne otvaraju unapred, nego se otvara samo ono što se troši. Prostor treba da bude dostupan, jer se nošenje kroz pola dvorišta po snegu vrlo brzo pretvori u problem. I na kraju, količina se planira tako da se sve potroši u toku iste sezone, jer dugo stajanje kroz vlažne mesece uvek nešto odnese od kvaliteta.
Postoji lista sitnica koje pojedinačno deluju beznačajno, a zajedno prave veliku razliku. Zatvaranje vrata prostorija koje se ne greju. Zavese preko noći i podignute po danu kada ima sunca, jer sunce kroz južni prozor zaista greje. Zaptivanje procepa na vratima i prozorima, uključujući ulazna vrata i vrata prema podrumu i tavanu. Kratko provetravanje umesto dugog držanja prozora na kip. Odmicanje nameštaja od izvora toplote. Redovno čišćenje uređaja. Praćenje potrošnje, zapisivanje koliko se troši nedeljno, jer se time odmah primeti kada nešto krene naopako. I na kraju, pravovremena nabavka, jer se u žurbi uvek plaća više i uzima ono što je trenutno dostupno. Ništa od ovoga ne košta, a razlika se vidi već u prvom mesecu grejanja.
Ako imate osećaj da vam potrošnja nije normalna, radi se redom i to od najjeftinijeg ka najskupljem. Prvo proverite gorivo i njegovo skladištenje, jer je vlaga najčešći uzrok naglog skoka. Drugo, očistite uređaj temeljno i proverite zaptivke i dimovod. Treće, snizite snagu i namestite rad tako da uređaj radi u dužim ciklusima. Četvrto, prođite kroz kuću i potražite procepe, vrata, prozore, roletne, tavan i podrum, pa zaptivte ono što se lako reši. Peto, smanjite grejani prostor tako što ćete zatvoriti prostorije koje ne koristite. Šesto, uskladite temperature po prostorijama i uvedite vremensko podešavanje. Tek posle svega toga ima smisla razmišljati o većim ulaganjima poput izolacije tavanice i zamene stolarije. Kada niste sigurni koliko vam količine treba i kako da je smestite, najbolje je pitati unapred, pa se i dogovor oko isporuke obavi na vreme, dok ima izbora i mirnog rasporeda, a ne u nedelji kada stigne prvi ozbiljan mraz.
