Kada se govori o pranju bilo čega, pažnja skoro uvek ide na sredstvo. Traži se jači deterdžent, bolja mašina, novija tehnologija. Ono što se pri tome preskače je da je voda glavni sastojak celog procesa, i da voda iz slavine nije čista tečnost nego rastvor u kome se nalaze rastvorene mineralne soli, pre svega jedinjenja kalcijuma i magnezijuma. Njihova količina se izražava stepenom tvrdoće i ozbiljno se razlikuje od kraja do kraja, čak i unutar istog grada. Kada je voda meka, ona sadrži malo tih soli i ponaša se predvidivo. Kada je tvrda, ona sa sobom nosi materijal koji se pri sušenju zadržava na vlaknu. Isti taj proces svi znaju iz svakodnevnog života, bela naslaga u bokalu za kuvanje vode, mrlje na tuš kabini, kamenac u mašini za veš. Ono što ljudi ne povezuju je da se identična stvar dešava i u tekstilnom vlaknu, samo se ne vidi kao naslaga nego se oseti kao promena u dodiru.
Scenario koji zbunjuje mnoge vlasnike izgleda ovako. Tepih je opran, mrlje su nestale, miris je otišao, a kada se vrati u sobu i stane se na njega bos, oseća se da nešto nije kako je bilo. Vlakno je tvrđe pod nogama, boja deluje tuplje nego što bi trebalo, a flor se pod rukom ne razdvaja lako nego stoji zbijeno. Vlasnik zaključi da je tepih jednostavno ostario. U delu slučajeva jeste tako, ali vrlo često nije. Ono što se dogodilo je da su se pri sušenju u vlaknu zadržale mineralne soli i ostaci deterdženta koji nisu do kraja isprani, pa su napravili tanak, tvrd omotač oko svakog vlakna. Taj sloj se ne vidi golim okom, ali menja sve, mekoću, sjaj i ponašanje flora. Zbog toga u ozbiljnim servisima pažnja ide i na sam kvalitet vode kroz ceo proces, a profesionalno pranje tepiha se razlikuje od kućnog upravo po tome koliko se pažnje posvećuje ispiranju, a ne samo pranju.
Proces ide u nekoliko koraka i vredi ga razumeti. Tokom pranja vlakno se natopi vodom u kojoj su rastvorene mineralne soli. Deterdžent u toj vodi reaguje sa tim solima i deo njegovog dejstva se troši na neutralizaciju umesto na skidanje prljavštine, zbog čega je u tvrdoj vodi po pravilu potrebno više sredstva za isti efekat. Uz to nastaju jedinjenja koja se ne rastvaraju dobro i koja se lepe za vlakno, a to je isti mehanizam po kome nastaje sivkast talog u kadi. Kada zatim krene sušenje, voda ispari a sve što je u njoj bilo rastvoreno ostaje unutra. Rezultat je vlakno obavijeno tankim slojem minerala i ostataka sredstva. Posledice su tri. Prva je krutost, jer sloj sprečava vlakna da se slobodno pomeraju. Druga je tuplji izgled, jer naslaga rasipa svetlost umesto da je odbija. Treća, i najgora dugoročno, je što taj lepljiv sloj privlači novu prljavštinu, pa se tepih prlja brže nego pre pranja.
Ovo je pojava koju ljudi često primete a retko znaju da objasne. Tepih se opere, izgleda odlično, i onda za mesec ili dva izgleda gore nego ranije u istom periodu. Uzrok je gotovo uvek isti, nedovoljno ispiranje. Ostaci deterdženta u vlaknu su po svojoj prirodi materije koje vezuju nečistoću, jer im je to i posao. Kada ostanu u tepihu, oni nastavljaju da rade, samo sada u pogrešnom smeru, pa hvataju prašinu iz vazduha i sa cipela. Isti efekat pojačavaju i mineralne naslage, jer hrapava površina prima više nego glatka. Zbog toga postoji pravilo koje važi u svakoj ozbiljnoj obradi tekstila, a to je da je ispiranje jednako važno kao pranje, ponekad i važnije. U kućnim uslovima je upravo ispiranje ono što se ne može uraditi kako treba, jer nema ni dovoljno vode pod pritiskom ni načina da se iz debelog flora izvuče sve što je u njega ušlo.
Kada se tepih pere na terasi ili u dvorištu, dešava se nekoliko stvari odjednom. Prvo, koristi se voda iz slavine kakva jeste, sa svim mineralima. Drugo, koristi se sredstvo koje je najčešće predimenzionirano, jer ljudi sipaju napamet i po logici da više znači bolje. Treće, ispiranje se radi crevom, što izgleda temeljno ali daleko je od dovoljnog, jer se voda sliva preko površine a ne prolazi kroz ceo profil vlakna. Četvrto, ne postoji način da se voda izvuče, pa tepih ostaje težak i natopljen. Peto, sušenje traje predugo i odvija se u nekontrolisanim uslovima, pa se pored krutosti javlja i miris, jer u vlažnom vlaknu počne biološka aktivnost. Šesto, kod prirodnih materijala se javlja i rizik od skupljanja i puštanja boje. Zbir svega toga je tepih koji je možda i čistiji nego pre, ali je istovremeno tvrđi, tuplji i skloniji brzom prljanju.
U profesionalnom postupku posle pranja slede dve odvojene faze koje se često pomešaju. Ispiranje ima zadatak da iz vlakna iznese sve što je u njemu ostalo, rastvorenu prljavštinu, ostatke sredstva i deo minerala. Ono se radi obilnom vodom i traje dok se ne postigne čist otok. Centrifugiranje ima sasvim drugi zadatak, da mehanički izbaci višak vode iz tepiha pre sušenja. To je izuzetno važno iz dva razloga. Prvi je što se time drastično skraćuje vreme sušenja, a kratko sušenje sprečava miris i razvoj mikroorganizama. Drugi je što se sa tom vodom izvlači i ono što je u njoj rastvoreno, preostale soli i sredstvo, umesto da ostane u vlaknu kada voda ispari. Zbog toga tepih koji je pravilno ispran i centrifugiran ostaje mekan, dok isti taj tepih ostavljen da se sam cedi i suši postaje krut, bez obzira koliko je dobro opran.
Poslednja faza je istovremeno i ona koju je najlakše pokvariti. Tepih koji ostane vlažan duže od otprilike jednog dana ulazi u opasnu zonu, jer u vlažnim vlaknima počinje biološka aktivnost koja daje karakterističan zadah. Taj miris se posle ne skida provetravanjem nego traži ponovno pranje. Zbog toga se u ozbiljnim servisima suši u kontrolisanim uslovima, sa regulisanom temperaturom i stalnim strujanjem vazduha, jer je cilj da voda izađe brzo i ravnomerno. Previsoka temperatura je takođe problem, jer kod nekih materijala izaziva skupljanje i oštećenje vlakna, pa se sušenje ne ubrzava silom nego protokom vazduha. Kod kućnog pranja se javlja i dodatna nevolja, sušenje na direktnom suncu, koje isušuje vlakno neravnomerno i može izbledeti boju na delovima koji su bili okrenuti ka suncu. Zato se posle sušenja radi i finalno četkanje, kojim se vlakna razdvajaju i vraća se mekoća i uspravan flor.
Postoji nekoliko znakova koji se lako proveravaju kod kuće. Prvi je dodir, da li je flor mek i da li se vlakna razdvajaju kada prstima prođete kroz njih, ili stoje zbijeno i grubo. Drugi je zvuk i osećaj pri hodu, jer krut tepih deluje tvrdo pod stopalom. Treći je sjaj, da li boja izgleda živo pod svetlom ili je tupa i kao prekrivena velom. Četvrti je prašina, da li se tepih vraća u prljavo stanje neuobičajeno brzo posle čišćenja. Peti je test rukom, kada snažno protrljate dlanom po suvom tepihu, na ruci ostane sitan beličast trag. Šesti je ponašanje pri vlaženju, jer tepih sa naslagama sporije upija vodu i kapljica ostane da stoji na površini duže nego što bi trebalo. Kada se javi nekoliko ovih znakova, problem najčešće nije u tome što je tepih star, nego u tome kako je poslednji put opran.
Postoji rasprostranjeno uverenje da će više deterdženta dati čistiji rezultat. U praksi je obrnuto. Sredstvo se dozira prema količini vode i stepenu zaprljanosti, i kada se ta mera prekorači, višak ostaje u vlaknu jer se jednostavno ne može isprati. Taj višak zatim radi upravo ono zbog čega je i napravljen, vezuje prljavštinu, samo sada trajno u tepihu. Uz to, previše sredstva stvara obilnu penu koja otežava ispiranje i produžava ceo proces. Jednako je važan i izbor sredstva prema materijalu, jer ono što odlično radi na izdržljivom sintetičkom vlaknu može oštetiti vunu, a jaka alkalna sredstva kod prirodnih vlakana menjaju strukturu i boju. Zbog toga se u ozbiljnom radu sredstvo bira posle procene tepiha, a ne unapred. Praktično pravilo za svakoga je jednostavno, manje sredstva i više ispiranja uvek daje bolji ishod od obrnutog.
Nekoliko navika održava vlakno mekim i produžava period između pranja. Prva je usisavanje sporo i u više pravaca, jer se time podižu vlakna i izvlači sitan pesak koji ih iznutra troši. Druga je otirač i izuvanje, jer je najveći deo abrazivnog materijala unesen spolja. Treća je brza reakcija na prosipanje, upijanje čistom krpom bez trljanja, i to bez tople vode, jer toplota fiksira mnoge fleke. Četvrta je da se izbegavaju praškovi koji se posipaju po tepihu radi mirisa, jer se dobar deo njih zadrži pri dnu flora i vremenom ga dodatno ukruti. Peta je da se ne koriste jaka kućna sredstva na pojedinačnim mestima, jer ona ostavljaju svetliji ili tvrđi krug koji se posle vidi. Šesta je rotacija tepiha, kojom se opterećenje i sunce raspoređuju ravnomerno. Ništa od ovoga ne košta, a razlika je vidljiva kroz godine.
Ne postoji jedan interval koji važi za svakoga, ali postoje jasne smernice i još jasniji znaci. U domaćinstvu bez dece i ljubimaca, sa umerenim prometom, jednom godišnje je razuman ritam. Tamo gde ima male dece, ljubimaca ili alergija, ili gde je promet velik, period se skraćuje. Nezavisno od kalendara, postoje znaci koji kažu da je vreme. Miris koji se javlja kada je vazduh vlažan. Sitna prašina koja se vidi kada tepih savijete. Flor koji je izgubio mekoću. Boja koja deluje tupo. Ubrzano prljanje posle usisavanja. Pojačano kijanje ili zapušen nos u toj prostoriji. Kada se javi dva ili tri od tih znakova, čekanje samo ubrzava trošenje, jer abrazivne čestice u dnu rade svakoga dana. Uslovi, rokovi i način preuzimanja se najlakše provere kroz odgovore na najčešća pitanja pre nego što se dogovori termin.
Pošto se razlika između dobrog i lošeg rezultata krije upravo u fazama koje se ne vide, korisno je znati šta se pita. Prvo, da li se pre pranja radi mehaničko istresanje, jer se time izvlači suva prljavština koja bi se inače pretvorila u blato. Drugo, kako se radi ispiranje i da li se posle njega radi centrifugiranje. Treće, kako se i u kojim uslovima obavlja sušenje i koliko traje. Četvrto, da li se sredstvo bira prema materijalu tepiha. Peto, kako se postupa sa flekama i da li se rade pojedinačno pre pranja. Šesto, šta se dešava sa resama i ivicama, jer su one najosetljiviji deo. Sedmo, kako se tepisi obeležavaju i evidentiraju, jer to sprečava zamenu i nesporazume. Kada su odgovori na ova pitanja jasni, rezultat je predvidiv, a termin i preuzimanje se dogovaraju jednostavno kroz zakazivanje pranja, bez odlaganja koje flekama i naslagama uvek ide u prilog.
